Prezime posle braka: Lični izbor, tradicija ili kompromis?

Pitanje prezimena posle sklapanja braka jedna je od onih tema koja, naizgled jednostavna, može da pokrene žustre rasprave, otkrije duboko ukorenjene stavove i ponekad izazove neočekivane sukobe. Da li zadržati svoje, uzeti partnerovo, dodati ga na svoje ili, pak, potpuno izmisliti neko novo? Iza ove naizgled administrativne odluke kriju se pitanja identiteta, tradicije, lične slobode i porodične harmonije. Ovaj tekst nastoji da rasvetli različite aspekte ove teme, nudeći uvid u širok spektar mišljenja i iskustava, bez namere da daje konačne odgovore, već da podstakne na razmišljanje i donošenje informisane, lične odluke.

Šta kaže zakon: Pravo na izbor

Pre svega, važno je istaći pravni okvir. U Srbiji, kao i u većini savremenih država, promena prezimena nije obavezna prilikom sklapanja braka. Nevesta ima pravo da zadrži svoje devojačko prezime, da uzme muževljevo prezime, da doda muževljevo uz svoje ili, u retkim slučajevima, da se partneri dogovore da muškarac uzme ženino prezime. Zakon štiti pravo pojedinca na lični izbor, što je temelj za svaku dalju raspravu. Dakle, sa pravne strane, osnova je sloboda. Međutim, put od zakonske mogućnosti do društveno prihvatljive i lično ispravne odluke često je krivudav i emotivno opterećen.

Razlozi za zadržavanje sopstvenog prezimena

Za mnoge žene, vlastito prezime nije samo niz slova u ličnoj karti. Ono je deo ličnog i profesionalnog identiteta, nešto što nose od rođenja i što ih povezuje sa porodicom porekla. "Ja sam ja, moje prezime nije moja ličnost, ali je deo mene", ističu neke. Posebno je to izraženo kod žena koje su pre braka izgradile karijeru, postigle akademske titule ili su javno poznate po svom devojačkom prezimenu. Promena bi u takvim slučajevima mogla da stvori zabunu ili profesionalne teškoće.

Drugi razlog je osećaj pripadnosti i povezanosti sa svojom porodicom, naročito ako nema muških potomaka koji bi "nastavili lozu". "Moje prezime će se ugasiti sa mnom, i želim da ga nosim do kraja", izjavljuju one koje sebe doživljavaju kao ravnopravne nosioce porodičnog imena. Takođe, za neke je zadržavanje prezimena simbol lične autonomije i jednakosti u braku - poruka da udaja ne znači gubitak sopstva ili potčinjavanje. Kao što jedna učesnica rasprave primećuje: "Zašto bi samo muškarac imao pravo da zadrži svoje prezime bez ikakvog preispitivanja?"

Argumenti za uzimanje ili dodavanje partnerovog prezimena

Sa druge strane, veliki broj žena doživljava uzimanje muževljevog prezimena kao prirodan i poželjan korak u stvaranju zajedničkog života. Za mnoge je to simbol ljubavi, jedinstva i početka nove porodice. "Mi smo tim, ekipa, i lepo je kad se svi prezivamo isto", čest je stav. Ovaj izbor često je vođen emocijama i željom za pripadnošću novoj porodici, a ne osećajem obaveze.

Praktičnost je takođe važan faktor. Zajedničko prezime može pojednostaviti administrativne procedure, putovanja sa decom ili svakodnevne interakcije u okruženju gde se to podrazumeva. Neke žene takođe ističu da im se muževljevo prezime jednostavno više sviđa ili bolje zvuči uz njihovo ime. Takođe, postoji i stav da je uzimanje prezimena znak poštovanja prema partneru i njegovoj porodici, gesta koja ne umanjuje ženu, već osnažuje vezu. Kako jedna učesnica kaže: "Novim prezimenom sam obeležila volju i spremnost da preuzmem novu ulogu."

Dodavanje prezimena: Kompromis ili komplikacija?

Opcija da žena zadrži svoje i doda muževljevo prezime postaje sve popularnija. Ona predstavlja vidljiv kompromis koji simbolično povezuje dve porodice. "Time nisam odbacila svoje poreklo, ali sam pokazala povezanost sa novom porodicom", objašnjavaju one koje su se odlučile za ovaj put. Međutim, ova opcija nosi i određene administrativne izazove - dužina potpisa, nedoslednosti u dokumentima (sa crticom ili bez), moguća zabuna u službenim evidencijama. Takođe, nameće se pitanje: šta sa decom? Da li će ona dobiti oba prezimena? A ako da, šta će se desiti kada ta deca odrastu i same budu sklapale brakove? Teoretski, to može dovesti do lančane reakcije sa previše prezimena, iako zakon u Srbiji obično ograničava broj na dva.

Pritisak okoline: Porodica, društvo i "šta će reći"

Ono što čini ovu odluku naročito teškom za mnoge jeste jaki pritisak okoline. Tradicionalniji delovi porodice, naročito starije generacije, često očekuju da će žena uzeti muževljevo prezime, videći to kao znak poštovanja i "normalan" tok stvari. Suprotstavljanje ovom očekivanju može dovesti do neprijatnosti, komentara, pa čak i otvorenih sukoba, kao u slučaju jedne mlade kojoj je svekrva na venčanju izazvala scene upravo zbog odluke da zadrži svoje prezime.

Sa druge strane, u nekim savremenijim krugovima, zadržavanje prezimena postaje neka vrsta očekivane norme, znak emancipovanosti. Ovo može stvoriti pritisak na one žene koje bi rado uzele partnerovo prezime, a osećaju se da će time biti označene kao "nezavisne" ili "potčinjene". Suština je da se, na žalost, često pravi sud o karakteru, vrednostima ili čak kvalitetu veze na osnovu ovog izbora. Kako jedna učesnica konstatuje: "Niti su one koje zadrže djevojačko sve emancipovane po difoltu, niti smo mi koje promenimo prezime sve patrijarhalne i zatucane jadnice."

Šta sa decom? Najčešća dilema

Pitanje prezimena dece možda je još osetljivije. Tradicionalni model, gde deca automatski dobijaju očevo prezime, danas se sve više dovodi u pitanje. Sve je češća praksa da deca dobijaju oba prezimena, očevo i majčino. Zagovornici ovoga ističu da je to fer, s obzirom da su oba roditelja jednako odgovorna za dete. "Ako ja dete nosim devet meseci i rađam ga, logično je da ima i moje prezime", kaže jedna buduća majka.

Protivnici ističu praktične neugodnosti: dugačko ime za dete, moguće zadirkivanje u školi, administrativne zbrke. Takođe, postavlja se pitanje dugoročne održivosti ovog modela - šta će deca sa dva prezimena dati svojoj deci? Međutim, odgovor mnogih roditelja je jednostavan: to će biti odluka te dece kada odrastu. Fokus treba da bude na sadašnjem trenutku i dogovoru dvoje ljudi. Kao što neko primetno kaže: "Meni je odbojna ideja da se podrazumeva da dete dobija isključivo prezime oca."

Lični izbor iznad svega: Kako doneti pravu odluku?

Kroz gomilu različitih mišljenja, pritisaka i očekivanja, možda je najvažnija poruka koja se provlači kroz sve priče jedna: odluka treba da bude lična i doneta u dogovoru sa partnerom. Zdrav odnos podrazumeva poštovanje želja i osećanja obe strane.

• Komunicirajte otvoreno i rano: Razgovarajte sa partnerom o ovome pre nego što zakazujete venčanje. Ako je ovo nespremni kamen, bolje je to saznati na vreme.
• Isključite pritisak trećih lica: Kako jedna iskusna učesnica savetuje: "Ne morate da saopštavate bilo kome svoju odluku pre venčanja. To je vaša stvar." Ponekad izbegavanje nepotrebnih rasprava sa širom familijom može sprečiti tenzije.
• Razmislite o praktičnim aspektima, ali ne dopustite da oni u potpunosti nadvladaju vaše emotivne potrebe i osećaj identiteta.
• Imajte na umu da se stavovi mogu promeniti. Ono što vam se čini ispravnim danas, možda neće biti tako za nekoliko godina. Srećom, prezime se uglavnom može kasnije promeniti, mada to zahteva dodatne administrativne korake.

Zaključak: Prezime kao simbol, a ne zatvor

Na kraju, prezime je snažan simbol, ali ne bi trebalo da bude zatvor ni za jednu osobu u braku. Bilo da se odlučite za zadržavanje, promenu ili kombinaciju, ključno je da ta odluka proizilazi iz vašeg sopstvenog uvida, vrednosti i dogovora sa voljenom osobom, a ne iz straha od osude, želje da se ispune tuđa očekivanja ili slepog praćenja trendova. Kvalitet braka, ljubav, poštovanje i podrška grade se na mnogo dubljim temeljima od toga kako se potpisujete. Kao što jedna mudra rečenicu suštinu: "Neka živi ljubav u krevetu, a ne na papiru." Vaš izbor treba da vam donese mir i osnaži vaš identitet, bilo da ostaje isti ili evoluira zajedno sa vama u novom poglavlju života.