Crkveno venčanje u Srbiji: Iskustva, Takse i Saveti za Mlade

Crkveno venčanje za mnoge parove predstavlja ne samo verski obred, već i duboko emotivno i simbolično iskustvo, zavet pred Bogom. Međutim, put do oltara često je isprepleten brojnim praktičnim pitanjima, nedoumicama i ponekad i neprijatnim iznenađenjima. Na osnovu brojnih iskustava budućih mladenaca, okupljenih oko jedne teme, pokušaćemo da rasvetlimo sve aspekte pripreme za ovaj svečani čin.

Početak puta: Predbračni ispit i zakazivanje

Prvi korak ka crkvenom venčanju je predbračni ispit ili razgovor sa sveštenikom. Ovaj susret varira od parohije do parohije. Nekima je to formalnost od desetak minuta gde se popunjavaju osnovni podaci o mladencima, roditeljima i kumovima. Ponekad se uzimaju i podaci o zanimanju, što mnoge zbunjuje. Drugi sveštenici ovom prilikom održe duži razgovor o značaju braka, vere i zajedništva, a deo obreda može uključivati i molitvu.

Zanimljivo je da se u nekim crkvama peva ili čita molitva kako bi se, kako kažu, "osiguralo da mladenci nisu u srodstvu". Iako se stepeni srodstva propisuju crkvenim pravilima, ova praksa je za mnoge neobična. Pitanje da li kumovi moraju da prisustvuju predbračnom ispitu takođe nije jedinstveno - u nekim crkvama je obavezno, u drugima nije. Takođe, nije uvek neophodno da kumovi donesu svoje krštenice na dan venčanja, ali je pametno proveriti ovo unapred.

Najzabavljiviji deo: Takse i finansijska pitanja

Ovo je nesumnjivo najosetljivija i najčešće komentarisana tema. Ne postoji jedinstveni zvanični cenovnik za crkvena venčanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Zvanični stav je da se sveštenik ne naplaćuje, već ga se "časti" prema mogućnostima mladenaca. Međutim, u praksi, stvari često izgledaju drugačije.

Iskustva mladenaca variraju od grada do grada, pa i od crkve do crkve. Neki su imali pozitivna iskustva gde im je sveštenik rekao: "Dajte koliko možete i koliko smatrate prikladnim". Drugi su se suočili sa jasno izrečenim ciframa koje su se činile visokim. Čuje se za "takse za venčanje" koje se kreću od 3.000 do čak 10.000 dinara, a u nekim slučajevima i više. Ovoj cifri se često dodaje i posebna "taksa za predbračni ispit", koja može iznositi i do 3.000 dinara.

Poseban izazov predstavlja venčanje u crkvi kojoj mladenci ne pripadaju (npr. zbog lepote lokacije ili blizine restorana). Tada se, pored "časti" svešteniku, plaća i takozvano "iznajmljivanje crkve" ili "zakup", što može značajno povećati ukupnu cifru, i do 10.000 dinara i preko. Kumovima se u nekim crkvama takođe nameće obaveza da plate određenu sumu, što stvara dodatni pritisak na mladence i njihovu svadbenu pratnju.

Mnogi parovi su se žalili na bezobrazluk i bahatost pojedinih sveštenika koji zahtevaju uplatu unapred, pretiću otkazivanjem termina, ili koji na sam dan venčanja traže dodatni novac od kumova i roditelja. Ovo ostavlja gorak ukus u ustima i dovodi u pitanje duhovnu dimenziju celog događaja. Kao jedan od načina da se izbegne ovakva situacija, neki savetuju da se venčanje plati u manastiru pripadajuće eparhije (gde su takse često niže i fiksne), a potom se dobijena priznanica preda svešteniku koji obavlja obred.

Šta treba poneti: Sveće, platno, pehar i burme

Za sam obred potrebno je obezbediti nekoliko predmeta. Tradicionalno se koriste četiri vostane sveće. Iako se u crkvenim prodavnicama često nude žute sveće (jer je prirodni vosak žut), mnogi mladi biraju bele, koje su estetski privlačnije. Neki sveštenici na to nemaju primedbi, dok drugi insistiraju na žutim. Najbolje je unapred proveriti. Sveće se mogu kupiti u crkvenoj prodavnici, kod voskara ili u cvećari i ukrasiti po želji.

Platno za vezivanje ruku i pehar (časa) za vino takođe su neophodni. Kompleti se prodaju u crkvenim prodavnicama, ali je često jeftinije kupiti stvari odvojeno. Pehar može biti jednostavan ili ukrašen, a platno se nakon venčanja može zadržati kao uspomena. Međutim, postoje slučajevi gde sveštenik zadržava platno, tvrdeći da "ostaje u crkvi", što mladence zbunjuje.

Zanimljiv običaj koji neki sveštenici sprovode jeste stavljanje burmi (vereničkih prstenova) mladencima na levu ruku tokom veridbe, neposredno pre venčanja, uz reči da su time "crkveno vereni". Mnogi parovi prvi put čuju za ovu praksu i često se ne slažu da nose pored venčanog prstena i burmu, što je sasvim razumljivo. Sve je stvar dogovora i ličnog izbora.

Tok ceremonije: Šta očekivati?

Sam obred venčanja traje između 20 i 40 minuta. Tok može varirati, ali uglavnom uključuje krunisanje, hodanje oko analoja (stola) i ispijanje vina iz zajedničke čaše. Važno je unapred se dogovoriti sa sveštenikom o detaljima: ko ulazi sa kim, da li mlada ide sa deverom ili sama, da li će hor pevati, da li je dozvoljeno slikanje u crkvi posle ceremonije.

Nažalost, neki mladi su imali iskustva da im sveštenik žuri kroz obred, skraćuje ga ili im ne dozvoljava da se slikaju sa gostima ispred oltara zbog "žurbe" za sledećim venčanjem. Drugi su srećni što im je sveštenik detaljno objasnio svaki korak i omogućio im da u potpunosti dožive taj trenutak. Ponekad se dešava da sveštenik, u želji da "prođe" što više parova, zaboravi čak i da postavi ključna pitanja tokom obreda, što naravno izaziva nervozu i razočarenje.

Mešoviti brakovi i posebni slučajevi

Ako je jedan od mladenaca druge hrišćanske veroispovesti (npr. katolik), venčanje u pravoslavnoj crkvi je najčešće moguće. Za katolike se obično ne zahteva ponovno krštenje, ali može biti potrebno obaviti obred miropomazanja (koje katolici primaju kroz krizmu). Za protestante (evangeliste) pravila mogu biti strožija i često se zahteva prelazak u pravoslavlje. U svakom slučaju, neophodno je podneti molbu nadležnom episkopu za blagoslov za sklapanje mešovitog braka. Kum mora biti pravoslavne veroispovesti.

Venčanje u vreme posta (srede, petka, duži postovi) nije dozvoljeno po crkvenim pravilima, ali se u izuzetnim slučajevima može dobiti blagoslov nadležnog episkopa, podnošenjem posebne molbe.

Praktični saveti za buduće mladence

• Raspitajte se na vreme. Obratite se svešteniku iz mladoženjine parohijske crkve što pre, čak i godinu dana unapred ako je u pitanju popularna crkva.
• Postavite jasna pitanja o finansijama. Ne bojte se da pitate šta sve ulazi u "taksu" i da li postoji neki vodič za donaciju. Ako vam se cena učini previsokom, ljubazno istaknite da ste čuli da u drugim crkvama iznosi mogu biti niži.
• Zakažite probu. Ako je moguće, prođite kratku probu ceremonije sa sveštenikom kako biste smanjili tremu i znali šta da očekujete.
• Komunicirajte sa kumovima. Obavestite ih unapred o njihovoj ulozi i, ako postoji mogućnost, o bilo kakvim očekivanjima u vezi sa doprinosom, kako ne bi došlo do neprijatnosti na dan venčanja.
• Usredsredite se na suštinu. Iako se brojni organizacioni detalji i eventualni problemi čine ogromnim, pokušajte da se u samom trenutku venčanja fokusirate jedno na drugo i na duhovni značaj trenutka.

Zaključak: Vera, Tradicija i Lični Izbor

Crkveno venčanje trebalo bi da bude dan sjedinjenja dveju duša pred Bogom, ispunjen lepotom, mirnom i duhovnošću. Realnost, nažalost, često unosi elemente komercijalizacije i stresa. Ključ je u dobroj informisanosti, jasnoj komunikaciji i hrabrosti da se zaštite svoje granice.

Kao što jedan učesnik razgovora reče: "Gde postoji ljubav, nije potrebna nikakva jednakost; ljubav nadiđe sve zakone." Na kraju, važnije je da se venčanje održi u duhu te ljubavi i poštovanja, bilo da je u velikoj sabornoj crkvi, malom seoskom hramu, ili u intimnom krugu najbližih u manastiru. Vaš dan je samo vaš - neka bude ispunjen onim što je za vas dvoje zaista bitno.